Индија је велика, многољудна, земља коју карактеришу оштри контрасти, односно, разлике. У овој држави живи 1,2 милијарде становника (623,7 милиона мушкараца и 586,5 милиона жена). Готово половину становништва чине млађи од 24 године, што значи да Индија располаже огромним демографским потенцијалом. Укупно је запослено 502,2 милиона становника и то највише у пољопривреди (48,9%), у сектору услуга (26,8%) и у индустрији (24,3%). Према овим подацима могло би се закључити да је Индија заостала, екстензивна пољопривредна земља. Међутим, највећи допринос стварању бруто домаћег производа (ГДП) имају услуге (52,7%), затим, индустрија (29,7%), а тек на крају пољопривреда (17,6%). Сагледавајући ове показатеље стиче се сасвим другачији утисак о нивоу развијености Индије. Овај утисак се још више мења када се има у виду подаци о привредном расту. Индија је у 2016. години имала раст бруто домаћег производа око 7,5% у односу на претходну годину. У 2017. овај раст је био још динамичнији (8,0%). Према подацима Светске банке за 2017. години, вредност бруто домаћег производа Индије износио је око 2.600 милијарди долара и по том критеријуму индијска економија заузима високо 6 место у свету (иза САД, Kине, Јапана, Немачке и Велике Британије). Упркос овако великој економској снази у Индији живи око 350 милиона људи испод границе сиромаштва. Због ових контраста, социјална питања представљају један од основних изазова са којима се суочава савремена Индија.

У тражењу начина да се ублаже и превазиђу социјални проблеми, током последње деценије социјално предузетништво у Индији добило је широк замах. То потврђују подаци из студије о стању социјалних предузећа у Индији коју је 2016. године објавио Британски савет (The State of Social Enterpirse in India). Ова студија заснива се на истраживању које је обухватило 258 социјалних предузећа у овој азисјкој земљи. Према наведеним подацима, у Индији постоји преко 2 милиона социјалних предузећа, што чини 5,5% од укупног броја микро, малих и средњих предузећа. У социјалним предузећима, у просеку,рад 19 запослених. То значи да у овом сектору ради око 38 милиона људи (око 7,6% од укупног броја запослених у Индији). Већина индијских социјалних предузећа (57%) основано је у последњих 5 година. У социјалним предузећима, око 25% лидерских позиција заузимају жене (у сектору комерцијалних предузећа овај проценат је знатно мањи – свега око 9% компанија воде жене). Лидери у социјалним предузећима су углавном млади и средњовечни (у просеку изнад 35 година). Истраживанаје је показало да је највећи број руководилаца у социјалним предузећима у категорији од од 35-44 године (31%) и у категорији од 25 до 34 године (25%). Социјална предузећа у Индији се највише баве унапређењем вештина кроз посебне тренинг програме (53%), а затим и едукацијом, односно, стицање нових знања (30%). Део послује у пољопривреди (28%) и сектору финансијских услуга (26%) и енергетици (26%). Знатно мањи број социјалних предузећа се определило за туризам (4%), правне услуге и заштиту људских права (свега 3%). Истраживање о стању социјалних предузећа у Индији (2016) открило је да око четири петине социјалних предузећа у овој земљи реинвестира профит ради остваривања социјалних и еколошких циљева. Исто тако, 70% социјалних предузећа ради, односно, сарађује са припадницима социјално угрожених категорија (82% ради са женама, 31% са особама које имају посебне потребе, а 46% са децом). Социјална предузећа која су обухваћена поменутим истраживањем усмеравају своју понуду и подршку према 150 милиона клијената.

Међу анкетираним социјалним предузећима доминантни циљеви су стварање прилике за запошљавање (62%), брига о здрављу (41%), интеграција социјално искључених група (40%), заштита природе (40%). Мање су заступљени циљеви као што су брига о женским правима (33%), промоција описмењавања и образовања (32%), подршка правима деце и младих (15%), обезбеђивање смештаја (9%). У посматраном узорку 21% предузеће усмерило је фокус својих активности на руралне средине, исто толико на урбане средине, док 58% предузећа је активно и у руралним и у урбаним подручјима.

Социјално предузеће у Индији остварује промет од око 175 милиона рупија просечно годишње (око 2,2 милиона ЕУР). Око трећина предузећа која је обухваћена истраживањем (35%) забележило је губитак, 43% остварује профит, а 22% је на преломној тачки (break even point). Међу предузећима која се налазе у зони губитка, највише је оних која су основана у последње 3 године (62%). Што се тиче процене будућих кретања, анкетирани представници индијских социјалних предузећа су оптимисти. Око три четвртине предузећа у узорку очекује динамичан раст промета у наредној години.

Резултати анкете о стању социјалних предузећа у Индији су показали да највећи део ових предузећа има веома амбициозне планове. Готово 80% предузећа намерава да у наредном периоду прошири своје активности на нова географска подручја, 73% да привуче нове клијенте, а 71% да на тржиште пласира нове производе и услуге. Стратегију раста на повећању продаје постојећим клијентима изабрало је 64% ових предузећа. Такође, 56% предузећа намерава да повећа своју атрактивност и привуче инвеститоре који би финансирали будући развој. На крају, свега 21% индијских социјалних предузећа намерава да своје активности шири на основу уговора о франшизингу..

На основу наведених података може се оценити да се социјално предузетништво у Индији брзо развија. Међутим, постоје и значајне баријере које успоравају овај раст. Преко половине социјалних предузећа (57%) која су учествовала у анкети сматра да је отежан приступ тржишту капитала највећа препрека њиховом будућем развоју. Исто тако, половина анкетираних је изјавило да препреке постоје и у приступу донаторским фондовима. Такође, велик проблем представља и недостатак менаџера и техничког особља, односно, недостатак менаџерских и техничких вештина. Исто тако, део испитаника међу баријере убраја и неразумевање јавности за активности социјалних предузећа, неадекватну пореску политику, кашњење у плаћању за производе и услуге и сл.

У Индији се, слично као и другим земљама, периодично награђују социјална предузећа и социјални предузетници који су постигли запажене резултате. Један од најмлађих социјалних предузетника у Индији је и Sharad Vivek Sagar. Овај двадесетшестогодишњак верује да будуће генерације лидера, уколико им се омогуће адекватне прилике, могу да промене свет. Са овом једноставном визијом, он је већ са 16 година основао социјално предузеће Dexterity Global које омогућава деци да стекну знања и вештине, подстиче критички начин размишљања, радозналост, комуникацију и сл. Другачије речено, Dexterity Global подржава децу да сутра постану предузетници и лидери који ће идеје претварати у реалност. О томе сведочи и слоган ове организације “Платформа за свако дете” (Platform for Every Child). За свега 8 година постигнути су изузетни резултати. Око 18 милиона људи имало је неку врсту контакта са активностима ове организације. Исто тако, у посматраном периоду, Dexterity Global је пружио услуге за 1,2 милиона клијената (www.dexterityglobal.org). Оснивач овог предузећећа, Sharad Vivek Sagar је на Форбсову листу 30 најутицајнијих младих лидера млађих од 30 година. Исто тако, Рокефелерова фондација (The Rockefeller Foundation) убраја га међу 100 најзначајнијих иноватора млађе генерације.

Karthik Naralasetty је још један веома успешан социјални предузетник у Индији. Напустио је Rutgers Универзитет, New Jersey, УСА да би основао свoju start up компанију Redcode Informatics. Након неколико успешних година у ИТ бизнису, један чланак му је променио живот. Прочитао је апел добровољним даваоцима крви да је болесном четворогодишњем детету неопходна трансфузија у борби против тешке болест. Схватајући тежину и озбиљност овог проблема, убрзо је основао организацију коју је назвао “Social blood”. Циљ ове организације да повезује добровољне даваоце крви и све оне којима је трансфузија потребна. Ускоро се ова организација повезала са неколико завода за трансфузију и до сада помогла да више од 300.000 људи добије благовремено трансфузију.

Agnishwar Jayaprakash је истакнути млади спортиста у Индији који је већ са 14 година наступао за репрезентацију своје земље на Светском шампионату у Индијанополису (САД). Постигао је веома вредне спортске успехе, али је постао познатији по свом друштвеном активизму. Основао је националну платформу Игните-Индиа која подстиче студенте да промовишу иновације и предузетништво на високошколским установама. Ова организација је повезана са преко 7.000 образовних институција широм земље. На тај начин створен је један од најширих социоекономских и образовних покрета у Индији. Такође, Aarushi Batra је својим примером указала на домете социјалног предузетништва у Индији. Она је, заједно са 3 пријатеља, основала организацију Robin Hood Army са циљем да се бори против глади и сиромаштва. Ова организација скупља вишак хране из ресторана, коју затим пакује и дистрибуира угроженим групама. Има своје огранке у више од 60 градова и снабдева храном преко 5 милиона људи. Окупља око 14.000 волонтера.

Посебно интересантан је пројекат “Рупа у зиду” (Hole In The Wall) који је подржала индијска мултинационална компанија НИИТ.Ова компанија, иако профитно оријентисана, инсталирала је компјутере намењене едукацији деце у сиромашним четвртима Њу Делхија и на тај начин показала своју друштвену одговорност. Захваљујући томе, сиромашна деца су добила прилику да на одређеним местима уче кроз едукативне игрице. Поред сваког компјутера постављена је камера која је пратила реакције и прогрес корисника. Ова акција је веома брзо постала популарна и привукла хиљаде сиромашних дечака и девојчица. Примећено је да деца која су дуже користила ове едукативне софтвере своје знање преносе на другу децу. Пројекат је инспирисао индијског писца Vikas Swarup-a да напише новелу “Питања и одговори” (Q&А) која је послужила као литерална основа за снимање чувеног биртанског филма “Милионер из сиромашног предграђа” (Slumdog Millionaire) у режији Дени Бојла (Danny Boyle). Овај филм је скренуо велику пажњу јавности на услове у којима одрастају деца у сиромашним предграђима Момбаја, а захваљујући својој уметничким дометима освојио је Оскара категорија, између осталог и за најбољи филм, најбољу режију и најбоље адаптиран сценарио. Дакле, свако ко је учествовао у пројекту “Рупа у зиду” остварио је вишеструке користи. Деца су добила прилику да слободно и бесплатно користе нове образовне технологије, компанија је добила прилику да потврди своју друштвену одговорност, а при томе је успешно тестирала нове образовне технологије. На крају, писац је добио идеју да напише новелу, а филмски уметници да сниме филм који је одушевио и публику и критику.

Социјално предузеће Kautilya Phytoextracts настоји да отвори перспективу руралним подручјима у Индији. Подржава предузетништво и подстиче развој пасивних крајева. Сарађује са локалним фармерима који узгајају лековито и ароматично биље и на тај начин снабдева фармацеутску и козметичку индустрију. Подстиче фармере да користе препарате који не штете природи, а повећавају приносе. На овај начин се, такође, постиже више циљева као што су: (1) јача се бизнис у руралним подручјима и тиме доприноси уравнотеженијем регионалном развоју; (2) чува се природна равнотежа; (3) производе се лекови и препарати биљног порекла и на тај начин се брине о здрављу шире друштвене заједнице.

Организација UnLtd India функционише као инкубатор за социјалне предузетнике. Настоји да афирмише нове идеје да их приближи инвеститорима. Обезбеђује основну инфраструктру за социјалне предузетнике (заједнички пословни простор, техничке, административне, консултантске и посредничке услуге) и верује да ће се у оваквом амбијенту пронаћи идеје које ће допринети да свет постане боље место за живот.

Аутор: Александар Дејановић