Техника “Шест шешира” (техника паралелног размишљања) заснива се на премиси да проблем треба посматрати из више углова. Наиме, већина људи је “заробљена” у свом начину размишљања. Ова групна техника настоји да проблем осветли са различитих страна. У реализацији ове технике користи се шест симболичких шешира од којих сваки представља одређени тип размишљања. Учесници се деле у 6 група по три члана. Сви добијају исту тему, односно, проблем који треба решити. Свака група добије један шешир уз објашњење коју врсту односа према теми симболизује. Бели шешир је неутралан, само га чињенице интересују, не показује осећања, фокусиран је само на податке којима располаже. Црвени шешир емитује снажне емоције – концентрише се само на своја осећања и интуицију. Своје предлоге износи без много размишљања. Црни шешир је опрезан, мрзовољан, склон критици, песимиста, води рачуна о ризицима и неповољним последицама. Супротно томе, жути шешир симболизује позитиван карактер (оптимиста, пун наде, види само најбоље). Зелени шешир представља креативност, нове идеје, склоност променама, размишља о могућем напретку. Kоначно, плави шешир обједињује карактере свих осталих, види који су недостаци, а које су предности осталих шешира. Након овакве поделе, свих шест група имају задатак да формирају и изнесу свој став о одређеном проблему. Особа/група којој је додељен плави шешир треба да сумира расправу. Ова техника промовисана је 1993. године (Edvard De Bono) и убрзо се показала као веома успешна. Kористе је многе престижне фирме као што су IBM, Fedex, NTT, Rockwell International.

Аутор: Александар Дејановић