Анализом развоја социјалног предузетништва у Србији, различити закони дефинишу финансијске могућности и обавезе различитих правних форми које социјална предузећа тренутно могу да узму. Највећи део ових могућности и обавеза је регулисан Законом о привредним друштвима, Законом о порезу на добит, Законом о порезу на додату вредност и Законом о удружењима у којима се наводе могућности и услови за буџетску подршку. Осим у случају предузећа за професионалну рехабилитацију и запошљавање особа са инвалидитетом, субвенције предузећима са истакнутим социјалним циљевима и активностима су минималне, а пореске обавезе готово једнаке као код профитних предузећа.

Закон у неким случајевима чак директно онемогућава хуманитарни рад. Из ових разлога социјална предузећа у Србији су још више усмерена на друге изворе финансирања. Иако су оскудни по обиму и намени, у Србији је, ипак, могуће идентификовати одређене домаће и стране изворе који би могли да се искористе за ту сврху. Сви ови извори финансирања се могу разврстати у три групе.

У првој групи су фондови који подржавају социјално предузетништво, то јест фондови који се директно могу користити за финансирање оснивања и рада социјалних предузећа јер препознају потребе за алтернативним активностима на плану социјалне заштите што и истичу у опису својих активности.

Другу групу чине фондови намењени финансирању различитих потреба рањивих група, а који су и извори из којих се финансирају пројекти који се баве маргинализованим групама. Велики део ових средстава још увек није развојно оријентисан. Уместо тога, решавање проблема рањивих група често се третира као вид социјалне помоћи, без настојања да се та лица активно укључе у задовољавање сопствених потреба. То су извори финансирања на којима би највише требало радити у смислу прилагођавања условима развоја социјалног предузетништва.

У трећој групи се налазе потенцијални извори финансирања развоја социјалног предузетништва. Ови фондови углавном не таргетирају маргинализоване групе, али представљају изворе финансирања који су повољнији од оних који постоје на финансијском тржишту у Србији, због чега су погодни за финансирање оснивања и рада социјалних предузећа.

Аутор: Милош Драгосавац